Диссертация (1102027), страница 40
Текст из файла (страница 40)
тоесть w имени моемь мене приемлеU (л. 246) – 761 якоащехто (л. 142 об.) – 111 яко аще ктw (л. 91об.).Два раза o[stij переводится в ТЕ-1 как иже аще:1) Мф. 10:32 Pa/j ou=n o[stij o`mologh,sei evn evmoi. e;mprosqen tw/n avnqrw,pwn( o`mologh,swkavgw. evn auvtw/| e;mprosqen tou/ patro,j mou tou/ evn ouvranoi/jÅ – 109 всLђ убо иже аще исповэсть мв мирэ преD члвЃки . исповэмь и азъ преD wцЃмь моиN fиже еTђ на нбЃсэхь (л. 66–66 об.)2) Мф. 10:32–33 (толк.) Ouvk ei=pe de.( {Ostij o`mologh,sei evme.( avllV evn evmoi.( toute,stin(evn th/| duna,mei – 109 не реcђ иже аще исповэсть м .
но w мнэ рек±ше w моеи силэ (л. 66 об.)В подобной условной конструкции местоимение o[j также может переводиться какиже кто и при этом ещё может разбиваться клитиками:(1) Мф 10:38 kai. o]j ouv lamba,nei to.n stauro.n auvtou/( kai. avkolouqei/ ovpi,sw mou( ouvke;sti mou a;xioj – 109 иже кто не возметь кртTђа своего и послэдуеть ми . нэTђ мене достоинъ (л. 67).(2) Мф 10:42 Kai.
o]j eva.n poti,sh| e[na tw/n mikrw/n tou,twn poth,rion yucrou/ mo,non( eivjo;noma maqhtou/( avmh.n le,gw u`mi/n( ouv mh. avpole,sh| to.n misqo.n auvtou/Å – 109 иже аще кто напоить173единого § мал¥a чашю студен¥ вод¥ . токмо во им учнЃче . аминь глЃю вамъ не погубить мз¥Dсвоея (л. 67 об.).(3) Мр. 9:41 o[j ga.r a;n poti,sh| u`ma,j poth,rion u[dratoj – 109 иже бо аще кто напоить в¥и чашю вод¥ и во им мое (л. 272 об.) – 331 иже бо аще кто напоить в¥ чашю вод¥ (л. 179 об.)– 108 иже бо аще напоить в¥ чашy вод¥ (307 об.) – Пог. 171 иже бо аще напоить в¥ чш©вод¥ въ им мое (л.
394) – К.-Б. 16/141 иже бо аще напоить в¥ чшу вод¥ въ им мое (л.283).Но при этом в ТЕ o[j не всегда соответствует иже кто:1) Мр. 3:29 {Oj dV a'n blasfhmi,ai eivj to. pneu/ma to. a[gion – 109 елико аще ли ктохулитъ дхЃъ стЃ¥и (л. 231 об.) – 331 елико аще хулть кто дхЃъ стђ¥ (л. 160 об.) – 108 а ижевлас»vмисаеU на дЃхъ сЃт¥и – Пог. 171 а иже влас»имисаеть на дхђъ стђ¥и (л. 342) – К.-Б. 16/141 аиже влас»имисаеть на дхђъ стђ¥и (л. 251);2) Мр.
8:35 o]j ga.r a;n qe,lh| th.n yuch.n auvtou/ sw/sai – 109 иже бо аще хощеть д¹шусвою спсЃти и погубиU ю . иже бо аще дшЃу свою погубить мене ради и еуCђал·а то спЃсет и ю (л.263) – 331 иF бо аще хощеU дшюђ свою спстђи погубиU ю . иF ли аще погубиU дшюђ сво© мене раDђ иеvCђл·а , тъ спстьђ ю (л.
173) – 108 иFђ бо аще хощеU дЃшу свою спсЃти и пог¹бит · ю . а иже пог¹биUдшЃу свою мене раDђ и еvCђл·а , тъ и спЃсеть ю (л. 299 об.) – Пог. 171 иже бо аще хощеU дшђ¹ свою спTђтипог©бить ю . а иже дш¹ свою пог©бить мене раDђ и еvCђал·а , тъ и спђсеть ю (л. 374 об.) – К.-Б.16/141 иже бо аще хощеть дшђ¹ свою спTђти . пог©бить ю . а иже дшђ¹ свою пог©бить мене раDђ иеvCђал·а . тъ и спђсеть ю (л. 275 об.);3) Мр. 8:38 o[j ga.r a;n evpaiscunqh/|me – 109 иже аще пост¥дитс мене (л. 264) – 108 ижебо аще пост¥дитс мене (л. 300 об.) – Пог.
171 иже бо аще пост¥дитс мене (л. 375 об.) – К.Б. 16/141 иже бо аще пост¥дтся мене (л. 276 об.);5) Мр. 9:37 o]j a'n e]n tw/n toiou,twn paidi,wn de,xhtai evpi. tw/| ovno,mati, mou( evme. de,cetai\kai. o]j eva.n evme. de,chtai(. to.n avpostei,lanta, me – 109 иже аще таково едино дэтище пр·иметь wимени моемь. не мене приемлеть. но.
пославшаго м – 108 иже аще еDђного таков¥aђ wтрочU пр¶имеU въим мое, мене пр¶емлеть, и иже мене пр·емлетU. не мене приемлеU, но пославшаго м – Пог. 171 ижеаще единого таков¥a отрочU пр·имеU въ им мое , мене пр·емлеть , и иже мене пр·емлеть , не мене174пр·емлеUђ , но пославшаго м (л. 382 об.) – К.-Б. иже аще единого таков¥a wтрочU пр·имеU въ иммое . мене пр·емлеть . и иже мене пр·емлеть .
не мене пр·емлеть . но пославшаго м (л. 282);6) Мр. 9:42 Kai. o]j evan, skandali,sh| e[na tw/n mikrw/n tw/n tou,twn pisteuo,ntwn eivj evme, –109 иже аще соблазнить единого мал¥хъ. сиaђ вэрующихъ в м – 108 и иже аще съблазниU ед·ного§ малыaђ. сихъ, вэрующиaђ в м – Пог. 171 и иже аще съблазнить единаго § мал¥a сиa вэрующиa вм (л. 384) – К.-Б. 16/141 и иже аще съблазнить единого § малa¥ сиa . вэрующиa в м (л.
283);7) Мр. 10:11 o]j eva,n avpolu,sh| th.n gunai/ka auvtou/ – 109 имже аще пуститъ жену свою –108 иже аще п¹стиU жен© свою – Пог. 171 иже аще п©стить жен¹ свою (л. 387 об.) – К.-Б. 16/141иже аще п©стить жену свою (л. 285 об.);8) Мр. 10:15 o]j eva,n mh. de,xhtai th.n basilei,an tou/ qeou/ – 109 иже аще не приметь цртTђвабЃж·я – 108 иFђ аще не пр·имеU цртTђв·а бЃж·а – Пог. 171 иже аще не пр·имеUђ цртTђв·е бжђ·е (л. 387 об. –388) – К.-Б. 16/141 иже аще не пр·имеU цртTђв·а бжђия (л. 286);9) Мр.
10:43 avllV o]j eva,n qe,lh| gene,sqai me,gaj evn u`mi/n e;stai u`mw/n dia,konoj – 109 ноиже хощеть вщьшии б¥ти в ваTђ. да будеть вамъ слуга (л. 283 об.) – 108 но иже аще хощеU ввасъ вщ·и б¥ти да б¹деU вам сл¹га (л. 317) – Пог. 171 но иже (вставка аще) хощеть в васъвщ·и б¥ти . да б©детьваN слуга (л.
395) – К.-Б. но иже (вставка аще) хощеть в± васъ вщiиб¥ти . да б©деть вамь сл©га (л. 291 об.);10) Мр. 10:44 kai. o]j eva,n qe,lh| u`mw/n gene,sqai prw/toj e;stai pa,ntwn dou/loj – 109 нижехощеть в ваTђ б¥ти первии. да будеU всэмь вамъ рабъ (л. 283 об.) – 108 и иFђ хощеU в васъ б¥тистарэи. да б¹деU всэмъ рабъ (л. 314) – Пог.
171 и иже хощеU в ваTђ б¥ти старэи , да б©дэU всэмьрабь (л. 395) – К.-Б. 16/141 иже хощеть в± ваTђ б¥ти старэи ,да будеть всэмь рабь (л. 291 об.);11) Мр. 11:23 o[ti o]j a'n ei;ph| tw/| o;rei tou,tw| – 109 яко аще кто реcђть . горэ сеи (л. 289) –108 яко иже аще речеU горэ сеи – Пог. 171 яко иже аще речеть горэ сеи (л. 401) – К.-Б. яко ижеаще речеU горэ сеи (л.
296 – 296 об.);12) Мр. 8:34–37 (толк.) – 109 иже бо аще погубить дшЃю свою (л. 263 об.) – 108 и аще¹бо пог¹биU дЃшю свою (л. 300) – Пог. 171 и аще убо пог©бить дшђю свою (л. 375) – К.-Б. 16/141и аще убо пог©бить дшђ¹ свою (л. 276).175Кроме того, наличие форм иже кто в соответствии с греческим o[stij является однимиз сходств переводческой техники ТЕ-1а с Толковым Апостолом [Пентковская и др.2011].Любопытно то, что союз o[tan (‘всякий раз, когда’) в чудовской редакции один разпереводится как иже егда: Мр.
4:15 ou-toi de, eivsi oi` para. th.n o`do,n\ o[pou spei,retai o` lo,gojkai. o[tan avkou,swsin( euvqe,wj e;rcetai o` Satana/j kai. ai;rei to.n lo,gon to.n evsparme,non evn tai/jkardi,aij auvtw/n – Чуд. ти же суU иFђ при пyти. ¶деFђ сэ¬тьTђ слPво. и иFђ егда слышаU аAђ¬ пр¶ходиU сатана.и взимаеU слЌово сэяно¬ в срDцхъ ихъ. Помимо этого примера в чудовской редакции вЕвангелии от Марка ещё два раза (из 21 случая) встречается иFђ егда, но здесь ижеобусловлено наличием перед союзом соответствующего греческого местоимения:Мр.
4:16 kai. ou-toi, eivsin ovmoi,wj oi` evpi. ta. petrw,dh speiro,menoi( oi] o[tan avkou,swsi to.nlo,gon euvqe,wj meta. cara/j lamba,nousin auvto,n – Чуд. и си сyU такоFђ. иFђ на камениэ сэян¶. иFђ егдаслышаU словPђ. аAђ¬ с радою пр¶емлюU ¬, так же в остальных редакциях евангельского текста[Воскресенский 1894: 150–151].Мр.
4:31 w`j ko,kkon sina,pewj( o]j o[tan sparh/| evpi. th/j gh/j( mikro,teroj tw/n sperma,twnevsti. tw/n evpi. th/j gh/j – Чуд. яLђ зерну с¶напн¹. иFђ егда сэяно будеU на зеNђ. менши всэa сэмеOђ сmђ с¹шиaна зеNђ, так же в остальных редакциях евангельского текста [Воскресенский 1894: 156–157].2) В отличие от o[stij, форма ж.
рода ед. числа h[tij не передаётся составнымместоимением. Здесь надо отметить, что в переводе может использоваться слово, несоответствующее по роду греческому существительному, от которого должна зависетьформа местоимения. Вследствие этого в данной рукописи ТЕ от Марка имеется толькоодин пример, когда употребляется сущ. ж.
рода, при этом местоимение с ним согласуется:Мр. 9:43–50 (толк.) h` sunei,dhsij evstin e`ka,stou ... h[tij w=sper skw,lhx katadapana/| kaiw`j pu/r fle,gei – 109 свэсть коегожођD ... яже яко червь изнуреть яко wгнь палитъ (л. 272 об.).Во всех остальных случаях используются существительные м. или ср. рода исогласуемые с ними формы иже и еже.а) Согласование по м.
роду:Мр. 1:1–3 (толк.) evn th/| Sunagwgh/| tw/n VIoudai,wn( h[tij e;rhmoj h=n panto.j avgaqou/ (‘всинагоге иудейской, которая была пуста в отношении к добру’) – 109 w с±боре ¶удэистэмьиже еTђ пустъ вского блага (л. 204 об. – 205);176Мр. 10:46–52 (толк.) Tuflo.j de kaqh,menoj evntau/qa h` fu,sij h` avnqrwpi,nh( h[tij ui`o.j h=ntou/ u`pe.r pa/san timh.n Qeou/) Au[th toi,nun e;kraze tw/| VIhsou/ dia. th/j VIericw. (‘слепой, сидящийздесь, есть образ человеческого естества, которое превыше всякой почести являетсясыном Божьим; оно и взывало ко Христу, проходящему чрез Иерихон’) – 109 слэпець жесэди ту естьство члЃвчьское иже бэ сЃнъ в¥ше вския чTђти бжЃии то возва исаTђ во ерихонэ (л. 283об.