Диссертация (Язык проповедей Гаврилы Стефановича-Венцловича как предвестник сербского литературного языка на народной основе), страница 43

В. Проблемы литературных языков и закономерностейих образования и развития. М.: Наука, 1967. 136 с.24. Винокур Г. О. Избранные работы по русскому языку. М.: Учпедгиз,1959. 492 с.25. Витковић Г. О књижевном раду јеромонаха Гаврила Стефановића //Гласник Српског ученог друштва. Београд, 1872. № XXXIV.

С. 151–177.26. Витковић Г. Прошлост, установа и споменици угарских краљевскихшајкаша // Гласник Српског ученог друштва. Београд, 1887. № 67. С. 369–450.27. ВознесенскийА. В.Историяславянскойпечатнойпсалтири:московская традиция XVI-XVII веков: простая псалтирь: авторефератдиссертации на соискание ученой степени доктора филологических наук:10.01.01. —Санкт-Петербург,2008 [Электронныйhttp://odrl.pushkinskijdom.ru/Default.aspx?tabid=8305ресурс].(датаURL:обращения:01.04.2016).28.

Вомперский В. П. Риторики в России XVII–XVIII вв. Москва, 1988.29. Вулетић В. Улога Русије у културном и националном развоју Срба уXVIII и XIX веку // У руско-српском књижевноисторијском простору.Славистичка библиотека. Београд, 2006. Књ. V. С. 7–20.30. Вучковић С.

П. Сложенице у два српска јеванђеља из XIII века –Рашкохиландарском и Мокропољском // Српски језик: Студије српске исловенске. Београд: Филолошки факултет, 2011. № XVI. С. 143–159.31. Вялкина Л. В. Греческие параллели сложных слов в древнерусскомязыке XI–XIV вв. // Лексикология и словообразование древнерусского языка.Москва: Наука, 1966. С. 154–188.32.

Вялкина Л. В. Словообразовательная структура сложных слов вдревнерусскомязыкеX–XIV вв.//Вопросысловообразованияилексикологии древнерусского языка. Москва: Наука, 1974. С. 156–195.33. Грицкат И. Вуков превод Новог завета као споменик великог222филолошког настојања // Јужнословенски филолог.

Београд, 1963–64.№ XXVI, 1–2. С. 219–246.34. Грицкат И. У чему је значај и какве су специфичности славеносрпскогпериода у развоју српскохрватског језика // Зборник за филологију илингвистику. Нови Сад: Матица српска, 1966. № IX. С. 61–66.35. Грицкат И. Старословенски и црквенословенски језик // Студије изисторије српскохрватског језика. Београд: Народна библиотека СР Србије,1975. С. 15–27.36. Грицкат И. Српска редакција црквенословенског језика // Студије изисторије српскохрватског језика. Београд: Народна библиотека СР Србије,1975.

С. 27–39.37. Грицкат И. Језик српских путописа из XVII и с почетка XVIII века //Зборник историје књижевности. Београд: Српска академија наука иуметности, Одељење језика и књижевности, 1976. Књ. 10: Стара српскакњижевност. С. 297–332.38.

Грицкат И. Одлике ресавске редакције у старијим преписимаДушановог законика. Београд, 1978.39. Грковић-МејџорЈ.Оприступуиспитивањасложеницаусрпскословенском језику // Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матицесрпске. Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1999. № VII: Акатисти,стихологије, богородичници.40.

Гудков В. П. Из истории сербской лексикографии (Венский словарь1791 г.) // Исследования по сербохорватскому языку. Москва, 1972. С. 183–196.41. Гудков В. П. Борьба концепций «славенского» и «простого» языка вистории литературного языка у сербов // Славянское и балканскоеязыкознание: История литературных языков и письменность. Москва, 1979.С. 154–197.42.

Гудков В. П. Из истории сербских переводов и изданий Нового Завета// Роль библейских переводов в развитии литературных языков и культурыславян. Тезисы докладов международной научной конференции (Москва, 23–22324 ноября 1999 г.). М., 1999. С. 19–21.43. Гудков В. П. О «славенском» языке Захария Орфелина // ВестникМосковского университета.

Москва, 1973. № 3. С. 46–51.44. Гудков В. П. Сербская лексикография XVIII века. Москва: Изд-воМГУ, 1993.45. Гудков В. П. Славистика. Сербистика (сб. статей). Москва: Изд-воМГУ, 1999.46. Дабић Б. Русизми славјанизми у лексици ''Луче микрокозма'' //Лексикографија и лексикологија (зб. радова). Нови Сад – Београд (Матицасрпска. Одељење за књижевност и језик – Институт за српскохрватски језик,Београд), 1984. С.

47–52.47. Давидов Д. Сентандреја у доба рачана // Рачански зборник. БајинаБашта, 1996. № 1. С. 25–36.48. Деретић Ј. Доситеј и његово доба. Београд, 1969.49. Дмитриев П. А. Русско-славянский и славяно-сербский языки ипроблемы создания литературного языка на народной основе // Зборник зафилологију и лингвистику. Нови Сад: Матица српска, 1974. Књ.

XVII/1.С. 63–70.50. Дмириев П. А. и Сафронов Г. И. Вук С. Караджич и его реформасербохорватского/хорватосербского литературного языка. Ленинград, 1984.51. Дмитриев П. А. и Сафронов Г. И. Из истории русско-югославянскихлитературных связей. Ленинград: Изд-во Ленинградского ун-та, 1975. С. 30–39.52.

Дмитриев П. А. и Сафронов Г. И. Сербия и Россия (страницы изисториикультурныхинаучныхвзаимосвязей).Санкт-Петербург:Петрополис, 1997.53. Добрашиновић Г. Вуков Нови завјет // Зборник Матице српске закњижевност и језик. Нови Сад: Матица српска, 1996. Књ. 44, св. 1–3. С. 121–150.54. Драгић-Кијук П. Два песника изван себе // Идеје.

Београд, 1979. № 2.С. 182–183.55. Ђорђевић Б. Предвуковска размишљања о писму и правопису // Творци224српског књижевног језика (зб. радова). Београд: Вукова задужбина, Институтза књижевност и уметност, 2011. С. 49–53.56. Ђорђић П. Осавремењавање предвуковске графике и ортографије //Библиотекар. Београд, 1961. № 13. С. 301–306.57. Ђорђић П. Историја српске ћирилице. Палеографско-филолошкиприлози. Београд, 1971.58. Ђорђић П. О транскрипцији српскословенских текстова // Зборник зафилологију и лингвистику. Нови Сад: Матица Српска, 1961–1962. № 4–5. С.69–75.59.

Ђукановић Вл. Развој правописних схватања код Срба у 19. веку // Нашјезик. Београд, 1996. № 31 (1–5). С. 55–64.60. Ђукановић Вл. Сава Мркаљ — непризнати реформатор српске азбуке //Творци српског књижевног језика (зб. радова). Београд: Вукова задужбина,Институт за књижевност и уметност, 2011. С. 31–37.61. Живановић Ј. Како је Вук преводио са црквенословенског сложнеријечи у Новом завјету? // Богословски гласник.

Срем. Карловци, 1909.Књ. 16/6. С. 446–455.62. Земская Е.А.Словообразование как деятельность. М.: Наука,1992.63. Иванић Д. Ка историји рјечотворства у новој српској књижевности //Творци српског књижевног језика (зб. радова). Београд: Вукова задужбина,Институт за књижевност и уметност, 2011. С. 91–101.64. Ивић П. Доситејевски књижевни језик између славеносрпског ивуковског // Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд, 1990.

№ 19/2.С. 5–14.65. Ивић П. Вук Караџић и књижевни језик код Срба // Научни састанакслависта у Вукове дане. Београд, 1988. № 17/1. С. 13–21.66. Ивић П. Књижевни језик као инструмент културе и продукт историјенарода [Электронный ресурс] // Пројекат Растко: библиотека српске културе.URL: http://www.rastko.rs/isk/isk_04_c.html (дата обращения: 01.06.2016).67. Ивић П.

Преглед историје српског језика // Целокупна дела. Сремски225Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1998. Књ.VIII.68. Ивић П. Српски народ и његов језик. Београд, 1971.69. Ивић П. О језику старе српске књижевности // Из историјесрпскохрватског језика. Изабрани огледи. Ниш: Просвета, 1991. Књ. II.

С.177–180.70. Ивић П. О питању улоге Вука Караџића у развоју књижевног језика кодСрба // Из историје српскохрватског језика. Изабрани огледи. Ниш: Просвета,1991. Књ. II. С. 235–245.71. Ивић П. Два аспекта Вуковог дела // Из историје српскохрватскогјезика. Изабрани огледи. Ниш: Просвета, 1991.

Књ. II. С. 301–314.72. Ивић П. Доситејевски књижевни језик између славеносрпског ивуковског // Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд, 1991. Књ.19/2. С. 5–14.73. Ивић П. О дијалекту и пореклу Г.С.Венцловића // Рачански зборник.Бајина Башта, 1997. № 2. С. 15–19.74. Ивић П. и Младеновић А. О језику код Срба у раздобљу од 1699. до1804. // Историја српског народа. Београд (Српска књижевна задруга), 1986.4. књ., 2. том: Срби у XVIII веку. С. 69–10675.

Ивић П., Јерковић В. Правопис српскохрватских ћирилских повеља иписама XII и XIII века. Нови Сад (Филозофски факултет у Новом Саду,Институт за јужнословенске језике), 1981.76. Исаченко А. В. Какова специфика литературного двуязычия в историиславянских народов? // Вопросы языкознания. Москва: Наука, 1958, № 3. С.42–45.77. Јакшић И. и Јенеи К. Грађа за историју Срба у Угарској после сеобе1690.

године // Споменик. Београд (Српска академија наука и уметности.Одељење историјских наука 1), 1981. Књ. CXXII. С. 91–141.78. Јерковић Ј. Језик Јакова Игњатовића. Нови Сад: Матица Српска, 1973.79. ЈерковићВ.Средњовековнеортографске226школекодСрба//Југословенски семинар за стране слависте. Београд, 1980.